Stranice namenjene odabranoj poeziji i vrhunskoj prozi.

04.07.2012.

T.S.ELIOT - THE WASTE LAND - PUSTA ZEMLJA (1. deo)

Pusta Zemlja

(prepev Ivana V. Lalića)


„Nam Sibyllam quidem Cumis ego ipse oculis
meis vidi in ampulla pendere, et cum illi pueri
dicerent; Σίβνλλα τί ϑέλεις; respondebat illa
άποϑανεϊν ϑέλω.

Za Ezru Paunda, koji je
il miglior fabbro


I  SAHRANA MRTVACA


April je najsvirepiji mesec, što gaji
Jorgovan iz mrtvog tla, meša
Uspomenu i žudnju, podstiče
Tromo korenje prolećnom kišom.
Zima nas je grejala, pokrivajući
Zemlju nehajnim snegom, hraneći
To malo života suvim gomoljima.
Leto nas iznenadi, doleskom preko Starbergersee
Uz pljusak kiše; zastasmo u kolonadi,
A nastavismo put po suncu, u Hofgarten
Pa smo pili kafu i razgovarali čitav sat.
Bin gar keine Russin, stamm’ aus Litauen, echt deutch.
A kad smo bili deca, u gostima kod nadvojvode,
Moga rođaka, poveo me je na sankanje,
A ja se bojala. Marie, rekao je,
Marie, drži se čvrsto. I odosmo nizbrdo.
Planine, u njima se čovek oseća salobodno.
Čitam duboko u noć, a zimi odem na jug.

Kakvo se to korenje hvata, kakvo granje raste
Iz ovog kamenog darmara? Sine čovečiji,
Ne možeš reći, ni pogoditi, jer poznaješ samo
Hrpu razlupanih slika, gde sunce udara,
A mrtvo drvo ne pruža zaklon, ni cvrčak olakšanje,
Ni suvi kamen vode šum. Jedino
Ima senke ispod ove crvene stene,
(Uđi u senku ove crvene stene),
I pokazaću ti nešto različito
Od tvoje jutarnje senke što za tobom se vuče
Il tvoje večernje senke što ustaje ti u susret.
Pokazaću ti strah u pregršti praha.

                Frisch weht der Wind
                Der Heimat zu.
                Mein Irisch Kind,
                Wo weilest du?[1]

“Dao si mi zumbule prvi put pre godinu dana,
Zvali su me devojka sa zumbulima.”
- No kada smo se vratili, kasno, iz Vrta zumbula,
Ti punih ruku i mokre kose, nisam smogao
Ni reči, oči me izdale, nisam bio
Ni živ ni mrtav, i ništa nisam znao
Zagledan u srce svetlosti, tišinu.
Ӧd’ und leer Das Meer.[2]

Madame Sosostris, čuvena clairvoyante
Beše strašno nazebla; svejedno
Poznata je kao najmudrija žena u Evropi,
Sa zlobnim špilom karata. Ovo je, reče,[3]
Vaša karta, utopljeni Feničanski mornar,
(Ti biseri mu behu oči. Gledajte!)
Ovo je Beladona, Gospa od Litica,
Gospa od Situacija.
Ovo je čovek sa tri dužice, a ovo Točak,
A ovo jednooki trgovac, a ova karta,
Praza, nešto je što on nosi na leđima,
A ja to ne smem da vidim. Ne nalazim tu
Obešenog čoveka. Bojite se smrti od vode.
Vidim gomile ljudi,  koračaju u krugu.
Hvala. Ako vidite dragu gospođu Ekviton
Recite joj sama budem donela horoskop.
Čovek mora danas bitit tako oprezan.

Nestvarni grade,[4]
Pod mrkom maglom zimskog svitanja,
Gomila struji  Londonskim mostom, toliko ljudi,
Ne bi pomislio da smrt je razorila toliko ljudi.[5]
Uzdasi kratki iratki čuli su se,[6]
I svako je uporno gledao preda se.
Strujali su uzbrdo, pa niz King William Street
Dom mesta gde Sveta Marija Vulnot izbija sate
Sa mrtvim zvukom kada konačno odbije devet.[7]
Tu spazih poznanika, zaustavih ga, viknuh: “Stetsone!
Ti koji beše sa mnom na brodovima kod Mile!
Da li je leš što si ga lane posadio u bašti
Počeo da klija? Hoće li cvetati ove godine?
Ili mu je  nagli mraz zasmetao?
O ne pripuštaj blizu Psa, prijatelj je ljudima,[8]
Inače će opet noktima da ga iskopa!
Ti! hypocrite lecteur! – mon semblable, - mon frère!”[9]



[1] Tristan und Isolde
[2] Ibid.
[3] Nije mi poznat tačan sastav špila karata za Tarok, od kojeg sam očigledno odstupio da bih ga prilagodio svojim namerama. Obešeni čovek, koji spada u tradicionalni špil, odgovara mi na dva načina; ja ga u duhu povezujem sa Frejuerovim Obešenim bogom, a povezujem ga i sa firgurom pod ogrtačem u odlomku o putovanju učenika u Emaus, u V delu. Feničanski mornar i Trgovac javljaju se kasnije; takođe i „gomile ljudi“, a Smrt od vode nalazi se u IV delu. Čoveka sa tri dužice (autentičnu figuru u špilu za tarok) povezujem, sasvim proizvoljno, sa samim Kraljem ribarom.
[4] up. Bodler –
“Fourmillante cité, cité pleine de rêves,
Où le spectre en plein jour raccroche le passant.”
[5] up. Pakao
„... si lunga tratta
di gente, ch`io non avrei mai creduto
che morte tanta n`avesse disfatta.“
[6] up. Pakao
„Quivi, secondo che per ascoltare,
non avea pianto, ma` che di ssopiri,
che l`aura eterna facevan tremare.“
[7] Pojava koju sa često primećivao.
[8] up. Tužaljku u Vebsterovom White Devil
[9] v. Bodler, predgovor Cveću zla

Нема коментара:

Постави коментар