Oladite malo, ptice pevačice. Pustite me da
predahnem.
Nema potrebe da se ovako nastavi,
čak i ako je jutro. Treba mi više sna.
Gde ste bile kad mi je bilo trideset?
Kada je kuća stajala tamna i tiha po čitav dan,
kao da je neko umro?
I taj isti neko, ili neko drugi,
skuvao je veliko, mračno jelo za preživele.
Jelo koje je trajalo deset godina.
Hajdete, duše moje. Dođite za jedan sat,
prijatelji. Tada ću biti sasvim budan,
Videćete. Ovoga puta mogu da obećam.
Нема коментара:
Постави коментар