Stranice namenjene odabranoj poeziji i vrhunskoj prozi.

26.12.2013.

Ivana Maksić - PISANJE NIJE IZRICANJE ("Izvan komunikacije", Presing, Mladenovac 2013)

PISANJE NIJE IZRICANJE


Ljudski jezik (zar ne mogu reći samo jezik)/ bez
eksterijera/ zatvoren prostor/ Pisati znači lomiti svet/
ponovo ga praviti (prelamati)/ Tek kada se opirem 
(pružim otpor) svakom jeziku koji poznajem, pisaću/ 
Neke izgovorene reči su/ tamnice/ Zarobe te. Ne sve/
neke. Ponovi to/ Neću. Pisanje nije transkripcija/ 
onog što se izgovara. Pisanje nije/ izricanje. Zato je 
ovo čitanje/ naglas/ smešno/ bestidno/ sramno/
nedotupavno/ Pisanje nema veze ni sa glasom ni sa
mislima (mišlju)/ Pisanje dolazi kad je sve otišlo./
Pisanje nema veze sa vama/ nema veze sa mojim
izgovaranjem/ vašim slušanjem (traženjem)/ pisanje
je odricanje/ histerično/ osuđeno na propast potvrđivanje/
praznine.





IVANA MAKSIĆ - IME KOJE OZNAČAVA NEKOG IZVAN *


IME KOJE OZNAČAVA 
NEKOG IZVAN


Bolje je rasprodati što pre/ u tajnosti/ neznanju/
skrivajući os sebe/ naivnu sliku za koju mislimo 
da je svet/ spakovati se u cipelu kao u utrobu majke/
zgrčiti se/ zaspati. Naposletku/ cipela će biti prazna/
svet srušen/ opustošen/ izvitoperen/ ostaće nešto
drugo od tela/ u sebi pročitano ime/ pognuto slovo u  
lavirintu/ reč koja će dozivati nekog izvan.



*svi poetski tekstovi Ivane Maksić koji će na ovaj blog biti postavljeni u narednih mesec dana preuzeti su iz zbirke poetskih tekstova IZVAN KOMUNIKACIJE, knjizi koja je štampana zahvaljući tome što je pobedila na PRESINGovom konkursu za najbolji rukopis proze ili poezije 2013. godine 






Ivana Maksić - DETE BEZ MAJKE ( "Izvan komunikacije", Presing, Mladenovac 2013)




DETE BEZ MAJKE


umire
raspada se
u plitkosti rđavštini sivilu
besmisleno ružnoj vezi koju ismeva
svemu što nipodoštava ali ipak sledi

tumač u cirkusu nosač pobesneli raddnik


budućnost će biti materijalistička


majka: škrta tvrda verski zatucana stroga ogorčena

čudovište od žene

otac: nepoznat



luvr bi trebalo spaliti


uzorno malograđansko dete palčić sanjalica

čistih noktiju sa sveskama bez mrlje
vodi podmuklu politiku bogalja žene
zavisi od drugog laže eksploatiše

taj ucenjivač narcis megaloman

ženomrzac pederast iz računa
zaustavljen na izlasku iz voza
polulud u pustinji ruinirane inteligencije

kaspar hauzer u svetu koji tamnuje







27.05.2013.

BERTOLD BREHT - ZADOVOLJSTVA




Prvi pogled kroz prozor u zoru
Ponovo pronađena stara knjiga
Oduševljena lica
Sneg, promene godišnjih doba
Novine
Pas
Dijalektika
Tuširati se, plivati
Stara muzika
Udobne cipele
Shvatati
Nova muzika
Pisati, saditi
Putovati
Pevati
Biti ljubazan

BERTOLD BREHT - TEATARSKI KOMUNIST




Sa zumbulom u rupici kaputa
Na Kurfirstendamu
Mladić osjeća
Prazninu svjeta.
Na nužniku mu
Izgleda jasno: on
Sere u prazno

Umoran od rada
Svog oca,
On prlja kafane,
Iza novina
Opasno se smješka
On je taj što će ovaj
Svijet razgaziti
Kao kravlju balegu.

Za 3000 maraka mjesečno
Spreman je
Da režira bijedu masa,
Za 100 maraka dnevno
Prikazaće vam
Nepravdu ovog svijeta.

Bertold Breht - ISPITIVANJE DOBROGA



Iskorači: čujemo
Da si dobar čovjek.

Ne može te se kupiti, ali ni grom
Koji pogodi kuću
Ne može se kupiti.
Pridržavaš se onoga što kažeš.
Ali što si rekao?
Iskren si, govoriš svoje mišljenje.
Ali kakvo je to mišljenje?
Hrabar si.
Protiv koga?
Mudar si.
Za koga?
Ne mariš za osobnu dobit.
Za čiju dobit onda mariš?
Dobar si prijatelj.
Jesi li također dobar prijatelj dobrim ljudima?

Slušaj nas: znamo
Da si naš neprijatelj. Zbog toga ćemo te
Sada staviti pred zid. Ali s obzirom na tvoje Zasluge i dobra svojstva
Stavit ćemo te pred dobar zid i ustrijeliti te
Dobrim metkom iz dobre puške i pokopati te
Dobrom lopatom u dobroj zemlji.

BERTOLD BREHT - ROĐENIMA POSLE NAS




I

Zaista, živim u mračno vreme!
Bezazlena reč je glupa. Bezbrižno čelo
Znak je neosetljivosti. Onaj ko se smeje
Samo još nije primio
Užasnu vest.

Kakvo je to vreme u koje je
Razgovor o drveću gotovo zločin
Zato što podrazumeva ćutanje o tolikim zlodelima!
Zar onaj što tamo mirno prelazi ulicu
Zbilja nije kod kuće za svoje prijatelje
Koji su u nevolji?

Istina: još zarađujem za život.
Ali verujte mi: pukim slučajem. Ništa
Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem.
Slučajno sam pošteđen. (ako me napusti sreća,
Biću izgubljen.)

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!
Ali kako da jedem i pijem
Kad ono što pojedem otimam gladnome,
A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?
A ipak jedem i pijem.

Voleo bih i da sam mudar.
U starostavnim knjigama piše šta je mudro:
Ne mešati se u spor u svetu i svoj kratki vek
Proživeti bez straha.
Održati se i bez nasilja,
Zlo uzvraćati dobrim,
Svje želje ne ispunjavati, nego ih zaboravljati –
Smatra se mudrim.
Ja sve to ne mgu:
Zaista, živim u mračno vreme!


II


U gradove sam došao u vreme nereda
Kad je u njima vladala glad.
Među ljude sam došao u vreme buna
I zajedno sa njima sam se bunio.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Jeo sam između bitaka,
Legao sam na počinak među ubice.
Ljubav sam vodio nemarno,
A prirodu gledao bez strpljenja.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Putevi su u moje vreme vodili u močvare.
Govor me je odavao dželatu.
Malo šta sam mogao. Ali bi vlastodršci,
Nadam sam se, sedeli bezbednije da mene nije.
Tako mi je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Snage su bile slabe. Cilj je
Ležao veoma daleko.
Bio je jasno vidljiv, premda za mene
Gotovo nedostižan.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.


III


Vi što ćete izroniti iz potopa
U kome smo mi potonuli,
Spomenite se,
Kad budete govorili o našim slabostima,
I mračnog ovog vremena
Kome ste umakli.

Jer mi smo išli, menjajući zemlje češće no cipele,
Kroz ratove klasa, očajni
Kad je samo nepravde, ali ne i bune bilo.

A znamo i sami:
Mržnja, čak i prema podlosti,
Unakažava crte lica.
Gnev, čak i onaj zbog nepravde,
Čini glas promuklim. Ah, mi
Što htedosmo da pripremimo tle za ljubaznost,
Sami nismo mogli biti ljubazni.

Ali vi, kad najzad dođe vreme
Da čovek čoveku bude drug,
Spomenite nas se
S trpeljivošću.

16.05.2013.

Tin Ujević - POBRATIMSTVO LICA U SVEMIRU



Ne boj se! nisi sam! ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
I ono sve što ti bje, ću i što sni
gori u njima istim žarom, ljepotom i čistotom.

Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive.
Mi smo svi prešli iste putove u mraku,
mi smo svi jednako lutali u znaku
traženja, i svima jednako se dive.

Sa svakim nešto dijeliš, i više vas ste isti.
I pamti da je tako od prastarih vremena.
I svi se ponavljamo, i veliki i čisti,
kao djeca što ne znaju još ni svojih imena.

I snagu nam, i grijehe drugi s nama dijele,
i sni su naši sami iz zajedničkog vrela.
I hrana nam je duše iz naše opće zdjele,
i sebični je pečat jedan nasred čela.

Stojimo čovjek protiv čovjeka, u znanju
da svi smo bolji, međusobni, svi skupa tmuša,
a naša krv, i poraz svih nas, u klanju,
opet je samo jedna historija duša.

Strašno je ovo reći u uho oholosti,
no vrlo srećno za očajničku sreću,
da svi smo isti u zloći i radosti,
i da nam breme kobi počiva na pleću.

Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvijezdi
dalekoj, raspreden, a ovdje u jednoj niti,
u cvijetu ugaslom, razbit u svijetu što jezdi,
pa kad ću ipak biti tamo u mojoj biti?

Ja sam ipak ja, svojeglav i onda kad me nema,
ja sam šiljak s vrha žrtvovan u masi;
o vasiono! Ja živim i umirem u svjema;
ja bezimeno ustrajem u braći.

Hrvatska revija, 1932.

08.05.2013.

VOLAS STIVENS - PITER KVINS ZA KLAVIJATURAMA



1
Ko iz klavira - odbegle note
tako iz ovih nota slatkozvučnih
domamim muziku srca.

Muzika - više je nego zvuci;
to je ono što osećam,
sedeći u sobi uz tebe,

misleći o tvojoj plavoj haljini
i njenim svilenim naborima. Eto, tako
starci žuđahu za Suzanom.

U toplom sjaju zelenog zalaska
pod stablima kupala se ona;
crvenooki starci

gledahu, i strune njihovog života
drhtahu, i staračke vene
pulsirale su picikato "Osana".


2
U zelenoj vodi
prozračnoj
Suzana je ležala 
dokona.
Doticaji struja
mazili su je,
iskali,
beše u njima plašnosti,
svežine njenih bokova.

Pod jabukom
na obali
Suzana je stajala,
bez snage da se ogrne
ježila se 
i majala.

Suzana je po travi hodila
nogama nagim, i lahora
nestašnost ju je pipkala
kao ropkinja verna
svilama prozračnim
i čipkama.

Disanje tuđe
opeče joj rame, i čvrčci
za ćutnju se izboriše,
ona se okrete -
cimbali zazvečaše
i trube se zaoriše.

3
Tada služavke pritrčaše s vičnim
kliktanjem, bubnjima sličnim.
I čudiše se žene zbog tog krika
protiv staraca tužna lika.
I beše dahtaj njihov isprekidan
ko kišica u vrbama, neki dan.
Zapalacavši k nebesima, plam,
osvetlio je lepotu i sram.
I služavke jurnuše s vičnim
kliktanjem, bubnjima sličnim.


4
Lepota je u mašti trenu sklona
ko tvorčeva nedovršena skica:

al, vaploćena, trulost ne zna ona.
Jer plot umire, a lepota živi,

tako noć ćuti u penama sivim -
kao sledećeg vala večna struja.

Tako zamire vrt u klopci zime,
skrivši svoj miris pod rizama tmine.

Tako devojke venu, od umora,
pod svežim zvukom predrasvitnog hora.

Suzana strunu pohotnu zapali
u zamirućem srcu ljudi starih -
skerco je smrti dovršio stvari.
U besmrtnost je svoju sada stala -
na struni duše gudalom spomena
nedovršivi svirajući psalam.




Sylvia Plath - Mad Girl's Love Song


"I shut my eyes and all the world drops dead;
I lift my lids and all is born again.
(I think I made you up inside my head.)

The stars go waltzing out in blue and red,
And arbitrary blackness gallops in:
I shut my eyes and all the world drops dead.

I dreamed that you bewitched me into bed
And sung me moon-struck, kissed me quite insane.
(I think I made you up inside my head.)

God topples from the sky, hell's fires fade:
Exit seraphim and Satan's men:
I shut my eyes and all the world drops dead.

I fancied you'd return the way you said,
But I grow old and I forget your name.
(I think I made you up inside my head.)

I should have loved a thunderbird instead;
At least when spring comes they roar back again.
I shut my eyes and all the world drops dead.
(I think I made you up inside my head.)" 

Volas Stivens - SLUČAJ S TEGLOM


Postavih teglu u Tenesiju,
sva obla beše, iznad brda.
To načini divljinu prljavom,
svud oko brda.

Divljina se do nje izdigla,
pružena svud, ne više divlja.
Tegla okrugla, iznad zemlje,
visoka kao zračna luka.

I uze ona vlast nad svime.
Razgolićena, siva tegla.
Zaseni ptice sve, i žbunje,
ko ništa drugo u Tenesiju.



08.03.2013.

Sylvia Plath - Mirror



I am silver and exact. I have no preconceptions.     

Whatever I see I swallow immediately
Just as it is, unmisted by love or dislike.
I am not cruel, only truthful ‚
The eye of a little god, four-cornered.
Most of the time I meditate on the opposite wall.
It is pink, with speckles. I have looked at it so long
I think it is part of my heart. But it flickers.
Faces and darkness separate us over and over.

Now I am a lake. A woman bends over me,
Searching my reaches for what she really is.
Then she turns to those liars, the candles or the moon.
I see her back, and reflect it faithfully.
She rewards me with tears and an agitation of hands.
I am important to her. She comes and goes.
Each morning it is her face that replaces the darkness.
In me she has drowned a young girl, and in me an old woman
Rises toward her day after day, like a terrible fish.

Silvija Plat - GROZNICA 41



Čisto? Šta je to?
Jezici pakla su
Mlitavi, mlitavi kao trostruki

Jezici mlitavog, debelog Kerbera
Što na ulazu dahće. Nemoćan
Da lizanjem očisti

Grozničavu tetivu, greh, greh.
Zapomaže fitilj.
Neuništivi miris

Ugašene sveće!
Ljubav, ljubav, niski pramenovi dima se viju
Oko mene kao Isidorini šalovi, strah me je

Zakačiće se jedan i u točku zaglaviti.
Takvi sumornožuti pramenovi dima
Sopstveni element tvore. Neće se oni razići

Već će oko zemlje kružiti
Gušeci staro i nejako
Bolešljivo

U kolevci odojče nezno,
Grozna orhideja što
Viseći svoj vrt u zraku veša

Đavolji leopard!
Izbelila je njega radijacija
I ubila zaČas

Tela preljubnika pomazujuci
Kao pepeo HiroŠimu i razjedajuĆi.
Greh. Greh.

Dragi, svu noc
Gasih se i palih, gasih se i palih.
PreteŠki postaju čaršavi kao bludnikov poljubac.

Tri dana. Tri noći.
Limunova voda, pileća
Voda, gadi mi se voda

Prečista sam za tebe ili bilo koga.
Telo me tvoje
Ranjava kao što svet ranjava Boga. Svetiljka sam '

Moja glava mesec
Od japanske hartije, moja od zlata iskovana koža
Beskrajno fina i beskrajno skupa

Zar te ne užasava moja vrelina? I moja svetlost.
Potpuno sama kamelija sam neizmerna
Sto žari se i leska, blesak do bleska

Mislim da se uzdižem,
Mislim da ću se uzneti....

Razleću se brojanice od vrelog metala, a ja, ljubavi, ja

Čista sam acetilenska
Devica
Opervažena ružama

Poljupcima, kerubinima
Svim onim što te ružičaste trice znače.
Ni tebi, ni njemu

Ni njemu, ni njemu
(Moja se ja rastvaraju, podsuknje stare drolje)-
Raju.

SILVIJA PLAT - OGLEDALO



Posrebreno sam i egzaktno. Nemam predrasuda.
Sto god vidim odmah progutam.
Onakvo kakvo je, nezamuceno ljubavlju ili nedopadanjem.

Nisam okrutno, samo istinoljubivo-
Oko malenog boga, cetvorougaono.
Vreme provodim uglavnom meditirajući o suprotnom zidu.

Ruzicast je, s flekama. Tako ga dugo gledam
Da pomisljam da je delić moga srca. Ali on treperi.
Stalno nas razdvajaju lica i pomrčina.

Sad sam jezero. Jedna zena se svija nada mnom
Trazeci moje potvrde za ono sto stvarno jeste.
Zatim se okrece onim lazovima, svecama i luni.
Vidim joj ledja i verno ih odslikavam.
Nagradjuje me suzama i pokretima ruku.
Vazno sam joj. Dolazi i odlazi.
Njeno to lice svakog jutra smenjuje tamu.
U meni je mladu devojku utopila, i iz mene se jedna
starica
Iz dana u dan dize prema njoj, kao strasna riba.

03.03.2013.

PAUL CELAN - FUGA SMRTI




Crno mleko preranosti mi ga pijemo s večeri
pijemo ga u podne i jutrom pijemo noću
pijemo pijemo
kopamo grob u vazduhu gde neće nam biti tesno
U kući živi čovek sa gujama se igra
pod suton u Nemačku piše tvoja kosa od zlata Margreto
on piše pred kuću izlazi svetlucaju zvezde
on zviždi dovabljuje kerove izvabljuje svoje Jevreje
naređuje da se u zemlji iskopa grob
zapoveda za igru da sviramo

Crno mleko preranosti mi te pijemo noću
mi te pijemo jutrom u podne pijemo s večeri
pijemo pijemo
U kući živi čovek sa gujama se igra
pod suton u Nemačku piše tvoja kosa od zlata Margreto
Tvoja kosa od pepela Sulamko
kopamo grob u vazduhu gde neće nam biti tesno

On viče kopajte dublje u zemlju a vi drugi
pevajte svirajte za pojasom gvožđa se maša
i vitla njime oči su njegove plave
dublje ašovom a vi za igru svirajte

Crno mleko preranosti mi te pijemo noću
mi te pijemo u podne jutrom pijemo s večeri
pijemo pijemo
u kući živi čovek tvoja kosa od zlata Margreto
tvoja kosa od pepela Sulamko on se sa gujama igra

Viče smrt svirajte slađe smrt je majstor iz Nemačke
viče prevlačite tamnije gudalom po violini
pa ćete kao dim u vazduh se vinuti tada
u oblaku biće vam grob i neće vam biti tesno

Crno mleko preranosti mi te pijemo noću
pijemo te u podne smrt je majstor iz Nemačke
pijemo te s večeri jutrom pijemo pijemo
smrt je majstor iz Nemačke njegove oči su plave
olovnim zrnom te pogađa tačno te pogađa
u kući živi čovek tvoja kosa od zlata Margreto
pujda kerove na nas grob nam u vazduhu poklanja
igra se s gujama sanjari smrt je majstor iz Nemačke

Tvoja kosa od zlata Margreto
Tvoja kosa od pepela Sulamko