T.S.Eliot - "POSVETA MOJOJ ŽENI" (Prepev::Jovan Hristić)

                 


                   Kojoj dugujem uzlet ushićenja
                   Što oživljava moja čula kada smo budni
                   I ritam počinka našeg sna
                   Ujednačeno disanje

                   Ljubavnika čija tela odišu mirisom jedno drugoga
                   I misle iste misli koje ne moraju da se izgovore
                   I brbljaju iste reči ne morajući da znaju njihova
                   značenja.

                   Nikakav zlovoljni zimski vetar neće smrznuti
                   Nikakvo uporno tropsko sunce neće sparušiti
                   Ruže u ružičnjaku koji je naš i samo naš

                   Ali ova posveta namenjena je drugima da je čitaju
                   Ovo su privatne reči javno upućene tebi.

M. VALERIJE MARCIJAL - EPIGRAMI

II 42

Što pirkaš dupe, nisi u pravu,

jer trošiš sapun preko mere.

Bolje u bide nabij glavu:

više će biti da se pere

II 62
To što briješ noge, ruke, grudi,
i što oko kite dlačice štucaš,
to je da se tvoja riba izludi;
al kad briješ dupe, na koga pucaš?

III 8
Joku voli Sloba.
Ama koju Joku?
Onu, bre, bezoku.
Joka je bez jednog oka
ali Sloba nema oba.

III 98
Hteo bi da doznaš, dragi Dane,
koliko ti je smršala bulja?

U dupe bi drugo da se ušulja
mogla, da tu opali neko tane.

IX 4
Jedan jeb kod Gale košta zlatnika dva.
Još dva te staje dalja usluga njena.
Zašto ti druže, plaćaš deset, kad se zna
da joj je za fafaž mnogo niža cena?
Plaćaš, dakle, da ćuti ko zalivena.