T.S.ELIOT - MARINA (prepev Ivana V. Lalića)

MARINA

Quis lis  locus, quae regio, quae mundi plaga?

Kokva to mora kakve obale kakve sure stene i kakva ostrva

Kakva to voda pljuska pramac

I miris borovine i prsma šumskog drozda u magli

Kakve se to slike vraćaju

O kćeri moja.

Oni koji oštre zub psa što znači

Smrt

Oni koji blistaju slavom kolibrija što znači

Smrt

Oni koji pate od zanosa zveri što znači

Smrt

Postali su bestelesni, vertom nekim pokoreni,

Dah borovine i magla šumske pesme

Milošću ovom rastvoreni u prostoru

Kakvo je to lice, manje jasno i jsnije,

Kucaj bila u ruci, manje snažan i snažniji –

Podaren ili posuđen? Od zvezda i od oka bliže

Šapati i smejuckanja u lišću i zabrzale stope

Ispod sna, gde sve se  sastaju vode.

Kosnik napukao od leda i boja napukla od jare.

Ja sam to stvorio, ja sam zaboravio

I sećam se.

Slaba snast a jedra trula

Između jednog juna i drugog spetembra.

Stvorio to ne znajući, polusvesno, neznano, svoje.

Kobiličin voj popušta, daske treba šuperiti.

Taj oblik, to lice, taj život

Življen da se živi u jednom svetu vremena van mene; pusti

Da odreknem se svog života za taj život, govora svog za to

                                                                                                neizrečeno,

Probuđeno, otvorene usme, nadu, nove brodove.

Kakva to mora kakve obale kakva granitna ostrva prema

                                                                mojim rebrima drvenim

I šumski drozd što zove kroz maglu

Kćeri moja.