T.S.ELIOT - KORIOLAN (prepev Ivana V. Lalića)

KORIOLAN 

I   Trijumfalni marš

Kamen, bronza, kamen, čelik, hrastovo lišće, kopita konjska

Po pločniku.

I zastave. I trube. I toliko orlova.

Koliko? Prebroj ih. I takva gužva ljudi.

Jedva da smo prepoznli sebe toga dana, ili Grad.

Ovo je put do hrama, a toliko nas vrvi uz put.

Toliko njih te čeka, koliko njih čeka? Zar je to važno, na

                                                                                takav dan?

Dolaze li? Ne, još ne. Vidiš ponekog orla.

                I čuješ trube.

Evo dolaze. Dolazi li on?

Prirodni budni život našeg Ja jeste opažanje.

Možemo da čekamo, s našim klupicama i kobasicama.

Šta nailazi prvo? Vidite li? Recite nam. To je

5.800.000 pušaka i karabina,

   102.000 mitraljeza,

     28.000 rovovskih bacača,

     53.000 poljskih i teških topova,

Ne umem da kažem koliko granata, bombi i mina,

                     13.000 aviona,

                     24.000 avionskih motora

                     50.000 vagona s municijom,

sada           55.000 transportnih vagona,

                     11.000 poljskih kuhinja,

                      1.150 poljskih pekara.

Koliko je to trajalo? Je li sada na redu on? Ne,

Ovo su kapiteni golf klubova, ono su skauti,

A sada evo societe gymnastoque de Poissy.

A sad stižu gradonačelnik i cehovi. Gledajte,

Evo sad njega, gledajte:

Ničeg upitnog u njegovim očima

Ili rukama, spokojnim na konjskom vratu,

A oči mu pažljive, vrebaju, opažaju, ravnodušne.

O, skriveno pod krilom golubice, skriveno u grudima grlice,

Pod palmom u podne, pod vodom što teče

U mirnoj tački sveta što se vrti. O, skriveno.

Sad odlaze gore do hrama. Onda žrtva.

Sad stižu device sa urnama, urnama u kojima je

Prah

Prah

Prah praha, a sada

Kamen, bronza, kamen, čelik, hrastovo lišće, kopita konjska

Po pločniku.

To je sve što smo mogli videti. Ali koliko orlova!

                                                                I koliko trube!

(A na Uskrs, nismo otišli van grada,

Pa smo poveli mladog Sirila u crkvu. I zazvonilo je zvono,

A on je jasno i glasno rekao: lepinje.)

                Ne bacaj tu kobasicu,

Dobro će doći. On je prepreden. Molim vas, imate li

Malo vatre?

Vatre

Vatre

Et les soldats  faisaient la haire?  ILS LA FAISAIENT.

II Poteškoće jednog državnika

Viknuti šta da viknem?

Sve meso je trava: uključujući

Vitezive Kupatila, vitezove Britanske Imperije, vitezove,

O vitezovi! Legije časti,

Ordena Crnog orla (prvog i drugog reda),

I ordena Izlazeđeg sunca.

Viknuti viknuti šta da viknem?

Najpre treba oformiti komisije:

Savetodavna tela, stalne komisije, posebne konisije

                i ptkomisije.

Jedan sekretar biće dovoljan za više komisija.

Šta da viknem?

Artur Edvard Siril Parker postavljen je za telefonistu

                godišnje povišenje od pet šilinga

Do sume od dve funte i deset šilinga nedeljno ; sa

                premijom od trideset šilinga za Božić

I jednonedejnim godišnjim odmorom.

Ustanovljen je odbor koji će imenoavti jednu

                komisiju inžinjera

Da razmotri pitanje vodovoda.

Ustanovljena je komisija

Za javne radove, uglavnom pitanja ponovne izgradnje

                utvrđenja.

ustanovljena je komisija

Koja će sa jednom komisijom Volšana

Pregovarati o večnom miru: proizvođači lukova i strela

                kao i proizvođači kopalja i kovači

Obrzaovli su zajednički odbor da protestuju

                protiv smanjenja porudžbina

U međuvremenu stražari bacaju kockice na granicama

A žabe (o Mantovanče) krekeću u močvarama.

Svici svetlucaju na pozadini bledog olujnog neba

Šta da viknem?

Majko majko

Evo poređani porodični portreti, prašnjava

                poprsja, sva nekako izvanredno rimska,

Izvanredno slična, dok ih redom osvetljava plamen

Znojavog bakljonoše koji zeva.

O skriven ispod… skriven ispod… Gde je noga golubice

                počinula i spojila za trenutak,

Tihi trenutak, popodnevni odmor, ispod najviših

                grana najrasprostranijeg drveta podneva

Ispod perja na grudima pokrenutog dhaom vetra posle

                podne

Tamo ciklama širi krila tamo se pavit spušta

                preko nadvratnika

O majko (ne međ ovim porsjima, a na svakom tačan

                natpis)

Ja, umorna jedna glava među ovim glavama

Vratovima dovoljno jakim da ih nose

Nosevima dovoljno jakim da slamaju vetar

Majko

zar ne možemo jednom, skoro, u ovaj mah, biti zajedno,

Ako su maktacije, imolacije, oblacije, impetracije,

Sva žrtvovanja i obredi obavljeni po propisu

Zar ne možemo biti

O skrivena

Skriveni u tišini podneva, u tihoj krekektavo noći.

Dođi sa zamahom krila malog ljiljka, sa sitnim

                plamsajem svica il kresnice,

“Dižu se i padaju krunisani prahom”, ti mali stvorovi,

Ti mali stvorovi cvrkuću, cvrče tanano kroz prah, kroz noć.

O majko

Šta da viknem?

Zahtevam komisiju, predstavničku komisiju,

                istražnu komisiju

OSTAVKU  OSTAVKU  OSTAVKU