Aleksandar Ristović - SEDAM PESAMA O KONJIMA (pesma 2)

                                  2.

                   Ovaj konj je Milutinov, a ovaj Radojev,
                   tu su Jovanov konj i Markov, onog tamo
                   jahao je Nikola sa nevesticom kao zlatnim
                                                         poklonom.

                   Ovaj konj je konj Sime učitelja, što nosi
                   bradu bez brkova, što razgovara sam sa sobom
                   i koji začkilji  na jedno oko kad zagleda se
                                                                  kome u lice.

                   Ono je konj koga sam se bojao kao dečak,
                    pokušavajući da mu stavim sedlo ili oglav,
                    zalećući se više puta prema njemu sa
                                            konjskom opremom u naručju.

                    A ovaj konj ne pripada nikome, nego ga jaše
                     jedan istinski anđeo, ali kad to niko ne
                                                                                 vidi:
                     dolazi noću u štalu i izvodi ga iz nje da bi 
                     ga u zoru vratio sveg oznojenog i bez ušiju.

                     (A ove mu posle narastu u toku dana, malo -
                      -pomalo, dabome.)