Da bi se moglo živeti
na pravoj strani zakona.
Da bi uvek koristio svoje sopstveno ime
i telefonski broj. Da da kauciju
za prijatelja i da ga boli uvo
ako prijatelj zapali iz grada.
U stvari, nada se da hoće.
Da da nešto novca
svojoj majci. I svojoj deci
i njihovoj majci.
Da ga ne štedi. On želi
da ga potroši pre no što nestane.
Da njime kupuje odela.
Da plaća stanarinu i komunalije.
Da kupuje hranu i još ponešto.
Da izađe na večeru kad mu se dopadne.
I u redu je
naručiti bilo šta iz menija!
Da kupi drogu kad mu se ushte.
Da kupi kola. Ako se slupaju
da ih popravi. Ili još bolje
da kupi druga. Vidite onaj
brodić? Mogao bi da kupi takav
ko ništa. I da plovi
oko Rta, tražeći
društvo. Zna jednu devojku
u Porto Alegreu koja bi volela
da ga vidi na
njegovom sopstvenom brodu, punih jedara,
kako okreće u luku zbog nje.
Momak koji je uzmogao
da pređe čitav taj put
da vidi nju. Samo zato
što boli zvuk
njenog smeha,
i način kako joj se kosa njiše.
Нема коментара:
Постави коментар