Ustao sam tog jutra sa
strašnom potrebom da ležim u krevetu ceo dan
i čitam. Na tren sam se borio protiv toga.
Zatim sam pogledao kroz prozor na kišu.
I predao sam se. Stavio sam se u potpunosti
u vlast tog kišnog jutra.
Hoću li svoj život živeti ponovo?
Činiti iste neoprostive greške?
Da, imam pedeset posto šanse. Da.
Нема коментара:
Постави коментар