REJMOND KARVER - "GDE SU ONI ŽIVELI"

                       Gde god da je išao tog dana, hodao je
                       svojom sopstvenom prošlošću. Probijao se koz hrpe
                       sećanja. Gledao kroz prozore
                       koji mu više nisu pripadali.
                       Kao ni beda, ni sitniš.
                       U tim danima kad su živeli po svojoj volji,
                       predodređeni da budu nepobedivi.
                       Ništa ih nije moglo zaustaviti. Ni
                       za najduže vreme.

                       U sobi motela
                       te noći, u ranim jutarnjim satima,
                       raskrilio je zavesu. Video oblake
                       nagomilane oko meseca. Prignuo se
                       staklu. Hladan vazduh je
                       prolazio, stavio je ruku na srce.
                       Voleo sam te, mislio je.
                       Voleo te dobro.
                       Pre nego što te više nisam voleo.

REJMOND KARVER - "PESMA KOJA NIJE PROTIV PTICA PEVAČICA"

                  Oladite malo, ptice pevačice. Pustite me da

                                                                                     predahnem.

                  Nema potrebe da se ovako nastavi,

                  čak i ako je jutro. Treba mi više sna.

                   Gde ste bile kad mi je bilo trideset?

                   Kada je kuća stajala tamna i tiha po čitav dan,

                   kao da je neko umro?

                   I taj isti neko, ili neko drugi,

                   skuvao je veliko, mračno jelo za preživele.

                   Jelo koje je trajalo deset godina.

                    Hajdete, duše moje. Dođite za jedan sat,

                    prijatelji. Tada ću biti sasvim budan,

                    Videćete. Ovoga puta mogu da obećam.

        

REJMOND KARVER - "TRAŽEĆI POSAO"

                            Uvek sam želeo kalifornijsku pastrmku
                            za doručak.

                            Iznenada, naša sam novu stazu
                            do vodopada.

                            Požurih.
                            Probudi se.

                            kaže moja žena,
                            ti sanjaš.

                            Ali kad pokušam da se dignem,
                            kuća se iskosi.

                            Ko sanja?
                            Podne je, kaže ona.

                            Moje nove cipele čekaju kraj vrata.
                            Blistaju.

REJMOND KARVER - "KIŠA"

                       Ustao sam tog jutra sa
                       strašnom potrebom da ležim u krevetu ceo dan
                       i čitam. Na tren sam se borio protiv toga.

                       Zatim sam pogledao kroz prozor na kišu.
                       I predao sam se. Stavio sam se u potpunosti
                       u vlast tog kišnog jutra.

                       Hoću li svoj život živeti ponovo?
                       Činiti iste neoprostive greške?
                       Da, imam pedeset posto šanse. Da.