Kojoj dugujem uzlet ushićenja
Što oživljava moja čula kada smo budni
I ritam počinka našeg sna
Ujednačeno disanje
Ljubavnika čija tela odišu mirisom jedno drugoga
I misle iste misli koje ne moraju da se izgovore
I brbljaju iste reči ne morajući da znaju njihova
značenja.
Nikakav zlovoljni zimski vetar neće smrznuti
Nikakvo uporno tropsko sunce neće sparušiti
Ruže u ružičnjaku koji je naš i samo naš
Ali ova posveta namenjena je drugima da je čitaju
Ovo su privatne reči javno upućene tebi.
Нема коментара:
Постави коментар